Probuđenim senima Morisa Saksonskog
(1696-1750)
Galerija starih majstora, Drezden
ZA PLAVIM POGLEDOM
U ovoj Stvarnosti
Koju dodirujem
Koliko i San
Tvoj me portret poziva
Drskim pogledom
Da izmerim Vreme
Drugačijim zagrljajem.
Na usni (tvojoj) osmeh titra.
U grudima (mojim) prepoznata Žudnja.
Šta je Stvarnost
Ka kojoj idemo
Zakoračivši
Na Drugu Stranu?
ZA PRUŽENOM RUKOM
Uvodiš me
Preko granica
(čije?) Stvarnosti
U dubinu
Svog plavog pogleda.
Izazov koji mi (kroz ram)
Bacaš u lice
Kao nežnu rukavicu
Stvarnog dodira
Obgrljuje me drhtajem
Istinske Žudnje.
Zaklela bih se da tvoje usne
(Krajičkom osmehnute)
Mame (moj) poljubac.
Sa koje strane ogledala
Počinje,
A gde završava
San?
ZA SNOM
Među toliko
Posmatrača
Ugledao si me:
Tvoj pogled –
Drska strela –
Leti kroz Vreme
I pogađa me.
Ranjena
Tim dubokim plavetnilom
Trčim kroz vekove.
Za mnom
Kapljice krvi –
Ako poželim
Da se vratim.
ZA VREMENOM
Ko si ti?
I ko sam ja?
Prikovani za dve strane
Vremena
Koje nas razdvaja…
Na Ovoj Strani
Tvojim Pogledom omađijana
Bez daha sam.
Ljudi
I stoleća
Prolaze,
Prolaze…
A moja Žudnja
Opstaje.
Traje.
TAJNI ZNAK
Ključ tvog Pogleda
Otvara Muziku Sfera –
Univerzum
Prepoznaje Znak
I predaje me Žudnji:
Između trepavica
Uliva se Večnost
Susreta
Koji se
(možda?)
Dogodio…
PESMA
Osluškujem:
Univerzum peva
Pogledu
Koji (se) budi.
Krv se
Uzburkava u dlanu:
Pozivaš me.
Osmeh obećava
Ostvarenje Žudnje
Otapajući glečere
(van) Vremena…
IZAZOV
Dobačeni Izazov
Raskida
Okove Stvarnosti:
Žudnja mog srca,
Kao ognjena haljina,
Rasplamsava na oluji
Našeg nedodira.
SAN I JAVA
Neko mora zaboraviti.
(Ti – da si slika.)
Neko se mora setiti.
(Ja – da si slika.)
Na čistini Izazova
Osmeh na osmeh udara.
Pogled na pogled.
Žudnja na Žudnju.
Na slatki dvoboj pozvani,
Uvučeni,
U Svetove Obmane
Ili
Otkrovenja:
San u san.
Java u javu.
Na potki Jave
Snove tkam.
ZA (S)LIKOM
Stvarniji
Od Stvarnosti,
Žudnjom dozvan,
Ruke mi pružaš.
Pogledom
Koji plamti
Prožeta sam –
U snu budna.
Potiremo Stvarnost
U razbijenom ogledalu –
U bestidnosti Večnosti
Spojeni u zagrljaj.
Da li si oživela slika,
Ili sam ja,
Iza pogleda,
U tvome snu?
BUĐENJE
Na Razboju Večnosti
Žudnja razapeta
Varnicom (ne)dodira
San progoreva.
Ograničava li
Ram Stvarnosti
Tkanje Sna?
(Plavim pogledom
Ranjena)
Sa koje strane
Budim se?
Gde si?
O PESNIKINJI
Jasna Milenović rođena je 23. aprila 1962. Godine u Novom Sadu. Završila je Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Radi u Vrtiću Čika Jova u Sremskoj Kamenici.
Objavila je zbirke pesama Okom okovana (Stražilovo, Irig, 1987), Grad od uzdisaja (Dositej, Gornji Milanovac, 2014), Ples Lepenskog Vira (Savez Srba u Rumuniji, Temišvar, 2017). Zastupljena je u više antologija i zbornika poezije. Prevođena je na makedonski, esperanto i rumunski.
Nagrađivana je nekoliko puta na Festivalu pesnika za decu Bulka u Crvenki, Nagradom Stojan Stepanović na Vukovim lastarima u Loznici (2012), dva puta drugom nagradom u manastiru Bešenovo (2017. i 2018), za duhovnu poeziju, nagradom Izvor za najlepšu pesmu o zavičaju (2017), prvom nagradom na Drinskim književnim susretima 2018. (štampanje zbirke pesama Večnosti bela krila), drugom nagradom za pesmu o vinu, vinarije Mačkov podrum u Irigu (2018), nagradom Pečat varoši sremskokarlovačke za 2018, trećom nagradom za najbolju rodoljubivu pesmu Vidovdanski cvet 2019.
Član je Udrženja književnika Srbije.
Živi u Sremskoj Kamenici.
Izvor: Autor