Пробуђеним сенима Мориса Саксонског
(1696-1750)
Галерија старих мајстора, Дрезден
ЗА ПЛАВИМ ПОГЛЕДОМ
У овој Стварности
Коју додирујем
Колико и Сан
Твој ме портрет позива
Дрским погледом
Да измерим Време
Другачијим загрљајем.
На усни (твојој) осмех титра.
У грудима (мојим) препозната Жудња.
Шта је Стварност
Ка којој идемо
Закорачивши
На Другу Страну?
ЗА ПРУЖЕНОМ РУКОМ
Уводиш ме
Преко граница
(чије?) Стварности
У дубину
Свог плавог погледа.
Изазов који ми (кроз рам)
Бацаш у лице
Као нежну рукавицу
Стварног додира
Обгрљује ме дрхтајем
Истинске Жудње.
Заклела бих се да твоје усне
(Крајичком осмехнуте)
Маме (мој) пољубац.
Са које стране огледала
Почиње,
А где завршава
Сан?
ЗА СНОМ
Међу толико
Посматрача
Угледао си ме:
Твој поглед –
Дрска стрела –
Лети кроз Време
И погађа ме.
Рањена
Тим дубоким плаветнилом
Трчим кроз векове.
За мном
Капљице крви –
Ако пожелим
Да се вратим.
ЗА ВРЕМЕНОМ
Ко си ти?
И ко сам ја?
Приковани за две стране
Времена
Које нас раздваја…
На Овој Страни
Твојим Погледом омађијана
Без даха сам.
Људи
И столећа
Пролазе,
Пролазе…
А моја Жудња
Опстаје.
Траје.
ТАЈНИ ЗНАК
Кључ твог Погледа
Отвара Музику Сфера –
Универзум
Препознаје Знак
И предаје ме Жудњи:
Између трепавица
Улива се Вечност
Сусрета
Који се
(можда?)
Догодио…
ПЕСМА
Ослушкујем:
Универзум пева
Погледу
Који (се) буди.
Крв се
Узбуркава у длану:
Позиваш ме.
Осмех обећава
Остварење Жудње
Отапајући глечере
(ван) Времена…
ИЗАЗОВ
Добачени Изазов
Раскида
Окове Стварности:
Жудња мог срца,
Као огњена хаљина,
Распламсава на олуји
Нашег недодира.
САН И ЈАВА
Неко мора заборавити.
(Ти – да си слика.)
Неко се мора сетити.
(Ја – да си слика.)
На чистини Изазова
Осмех на осмех удара.
Поглед на поглед.
Жудња на Жудњу.
На слатки двобој позвани,
Увучени,
У Светове Обмане
Или
Откровења:
Сан у сан.
Јава у јаву.
На потки Јаве
Снове ткам.
ЗА (С)ЛИКОМ
Стварнији
Од Стварности,
Жудњом дозван,
Руке ми пружаш.
Погледом
Који пламти
Прожета сам –
У сну будна.
Потиремо Стварност
У разбијеном огледалу –
У бестидности Вечности
Спојени у загрљај.
Да ли си оживела слика,
Или сам ја,
Иза погледа,
У твоме сну?
БУЂЕЊЕ
На Разбоју Вечности
Жудња разапета
Варницом (не)додира
Сан прогорева.
Ограничава ли
Рам Стварности
Ткање Сна?
(Плавим погледом
Рањена)
Са које стране
Будим се?
Где си?
О ПЕСНИКИЊИ
Јасна Миленовић рођена је 23. априла 1962. Године у Новом Саду. Завршила је Високу школу струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду. Ради у Вртићу Чика Јова у Сремској Каменици.
Објавила је збирке песама Оком окована (Стражилово, Ириг, 1987), Град од уздисаја (Доситеј, Горњи Милановац, 2014), Плес Лепенског Вира (Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2017). Заступљена је у више антологија и зборника поезије. Превођена је на македонски, есперанто и румунски.
Награђивана је неколико пута на Фестивалу песника за децу Булка у Црвенки, Наградом Стојан Степановић на Вуковим ластарима у Лозници (2012), два пута другом наградом у манастиру Бешеново (2017. и 2018), за духовну поезију, наградом Извор за најлепшу песму о завичају (2017), првом наградом на Дринским књижевним сусретима 2018. (штампање збирке песама Вечности бела крила), другом наградом за песму о вину, винарије Мачков подрум у Иригу (2018), наградом Печат вароши сремскокарловачке за 2018, трећом наградом за најбољу родољубиву песму Видовдански цвет 2019.
Члан је Удржења књижевника Србије.
Живи у Сремској Каменици.
Извор: Аутор