CRTE ALUZIJA
Posvećeno Sliviji Plat
Pod staklenim oblakom život se kruni
i kloparaju vozovi prema podzemlju duše.
U vagonima orkestar putuje
prema kripti od belih orhideja.
Jedna otvorena knjiga,
Bahova Misa u pozadini –
predznak su za ispraćaj.
Lepljiv otisak leve cipele
hramlje polako ka snu.
U odlomcima oživljen strah od nežnosti
pribija se poput broša uz pregrizeno srce.
Pod prstima mrvicama žudnje
nahraniće najlepšeg od najlepših“;
Jedinog od mogućih –
Onog koga je volela dodirom
u izabranom fragmentu daha.
Bledog lica izgrižene usne
reći će istinu,
da nežnost njena voljena nije
bezdnadežnost već smrt
u kojoj se strast iznova rađa
– podvučena crtom aluzija.
IZNAD MOJE TIŠINE
Sedefasti oblaci iznad tišine
Čine da jutro osvane svečano
Na obali s kojom se stapamo
Očekujući da poedli s nama
Bliskost plime
Stojimo daljinama okrenuti
Jedno pored drugog
Očekujući da iluzija oživi
Ispod čežnjivih pogleda
More se nije pomerilo
Baš kao ni tvoje ruke
Koje su mogle zagrliti
Moju tišinu
Usamljeni u veličini trenutka
Posmatramo kako igra talasa prestaje
Tamo gde počinje večnost
U času koji se učinio
Da bi mogao biti onaj pravi
Sedefastim jutrom osvetljen
UMORNIM TELOM TIŠINU POKRIVAM
Kao da ne postojiš
Kao da ne postojim
Neko nam je obrisao
Dah na staklu
Prstima
Blizu si ali te ne vidim
Blizu sam ali ne govorim
Da naslutiš me usnama
Dodiruješ dahom
Da osetim te želim
Ali dugo dugo ćutim
Umornim telom
Tišinu pokrivam
Kao da te nema
U mojim rukama
U tvojim rukama
Igra je nerava
Prsti se grče
Otvaraju šake
Umorni dlanovi te traže
Pod težinom umornog tela
Kapljice sa kože
Ne osećam dubinu
Ronim u tišinu
Talasi na površima lome
Proklinjem daljinu
Glasove ptice odnose
Da zadržim korak
Prema tebi se kreću želje
Ruku u vazduhu
Otvorena usta
Šapat umesto vriska
Zaustavljeni u nemom filmu
Jedno od drugog okrenuti
Ne sećam se
Ne osećam te
Slaba i ranjiva se otkrivam
I dugo dugo ćutim
Umornim telom
Tišinu pokrivam
NA OBALI
Ja mogu da nas zamislim na obali
zapljuskuju je talasi i plime
dok ćutimo bore
neprebrojivo prostranstvo čulnosti
stapa se kao nebo sa morem
Gledam te iz daleka
dok vezuješ čamac za mol
ja vezujem ti niti oko srca
gotografija u albumu postajem
sećanje izostavlja bol
U letnjoj haljini raspletene kose
oduvek čekam snažne ruke mornara
što još ni jednom isplovio nije
koža mu miriše na duvan
usne na votku i rum
Ali na toj slici on uvek odlazi
pred njim se pruža usnuli drum
Ja mogu da zamislim nas
bez reči se pogledi u bojama slažu
dok se tiha sreća uvlači u pore
vetar na kamenoj kući
zatvara prozore
Oluja razvezuje čvor
isplovljava čamac
što usidren beše privezan za mol
Ja ne mogu da zamislim
da preda mnom je vreme
u kome mi pučina s tobom
postaje jedina spona
svaki je talas gorčina koja zapljuskuje
svaka je oseka tuge poseta
Možda će ti jednom ljubav
svetionik biti
pučinom lutaš kao kapetan bez broda
u luku se tvoju pretvaram
nestajući u magli
budim se – tvoja
Na obali stari ribar
harmoniku svira
predeli su sećanja
akorde drhtavim prstima prebira
da ostane u prostranstvu
neprebrojivom
bira…
U PROSTRANSTVU NEDOSTAJANJA
Gde da skrasim nemire u prostranstvu nedostajanja
Gde da se odmorim kada praznina u snovima
Donosi neispisano
Svaka je soba mesto na kojem tugujem
Svaka je tišina eho vriska
Bezbroj je otvorenih vrata
Zidova belih
Ispod noktiju
Ispod srca
Gde da skrasim nemire svoje
Kad nema ostadoh ispruženih ruku
U pogledu zatamnjena strast
Probuditi je više
Neće moći
Dolaziš
Odlaziš
Gde da skrasim nemire svoje
Kad u predelima sna kradem ti pogled
Da prikujem ga za grudi
Da srce iščupa
Što već odavno ne živi
Odavno, odavno već…
O PESNIKINJI
Zorica Tijanić (1971), književnica i novinarka. Završila je Učiteljski fakultet u Beogradu i Master akademske studije iz oblasti pedagoških nauka. Urednik je časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor od 2015. godine i u uredništvu časopisa Horizont iz Zemuna se nalazi od 2018. godine.
Piše poeziju, prozu, eseje, književne prikaze, putopise. Objavila je pet romana, četiri samostalne zbirke poezije i tri u kojima je koautor (od toga je jedna za decu na slovenačkom), uredila više knjiga i priredila nekoliko zbornika i antologija. Zastupljena u antologijama, zborni-cima i književnim novinama kao autor. Prevođena na slovenački i ruski. Poverenik je i delegat Međunarodne škole poezije za područje Beograda – “SCUOLA DI POESIA –SCHOOL OF POETRY“ od 2015. godine.
Član je Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine i redovni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Živi u Beogradu.
Pesme su preuzete sa sajta Onlajn poezija, a biografija iz časopisa Suština poetike, broj 64