TUNDRA
neko nam je ukrao sva četiri godišnja doba
i ostavio studen
da ugasi poslednju iskricu nade
ovde, u ovoj jebenoj tundri…
ovo mesto ne posećuje više ni smrt,
povremeno šalje svoje kurire,
opominje na platni spisak
u ovoj jebenoj tundri
dani se valjaju unatraške
tromim koracima izmaltretirane džukele
i sunce se nemoćno kezi
kao talac na jutarnjoj smotri
u ovoj jebenoj tundri…
mi smo samo vlati trave
koju gaze zalutali irvasi
POSTMODERNA BASNA
Podmukla se predstava odvija
u pozorištu lutaka,
obezglavljena rulja kliče i aplaudira
dok ugojeni krmci povlače konce
iza kulisa.
Podmukla se predstava odvija
u pozorištu lutaka.
Kaligulin magarac crveni od stida
dok skorojević kupuje ugled na rasprodaji;
svetina razvlači usne
u odvratan kez
a s izloga statusni simboli
privlače maloumne.
Podmukla se predstava odvija
u pozorištu lutaka…
STRNJIKA
iskrivila se ta priča
ko što je kriva i velika reka
što čuva sve mračne tajne
bosanske kasabe
iskrivila se ta priča
baš kao stari izanđali toranj
što se šepuri tamo na Čizmi
vrh Kalabrije
i šta nam sad vredi
ta iskrivljena priča?
iskrivili smo je mi sami
onoga dana kada smo
bosi dodirnuli vatru
kada smo otvorili
amforu smrti
kada smo se okupali u anđeoskom sjaju
izašavši još grđi nego pre
iskrivila se ta priča
i sada je samo strnjika
rasuta po poljani
znak što navodi prave na
pogrešan put
čokolada s ukusom marcipana
što s izloga mami
izgladnele
najlepši cvet orhideje
što čeka da bude
posečen
SEČIVO
reči su suze slane ko more
čiji talasi gutaju hridi
reči su sečivo što se zariva u grudi
probadajući srčanu aortu
reči su olovni meci
kojima ljubavnici svršavaju epopeju
reči su čeljust divlje zveri
koja proždire utrobu
reči su jedina uteha sužnja
što trpi jaram vekovnog ropstva
reči su poslednji krik palog vojnika
pred streljačkim strojem
reči su junačka pesma
skovana pred juriš u sigurnu smrt
reči su kamen temeljac
na kom počiva hram izdaje
reči su magla
koju prodaju dnevne novine
reči su vika čaršije
koja pljuje vredne i uspešne
reči su sitna zloba
kojom se hrane pizde i kukavice
reči su urin
kojim vlastela zapišava glasače
reči su pogodno sredstvo
kojim pesnici leče frustracije
POSLEDNJA ZDRAVICA
za naredbe oholih
uklesane u kamene ploče naše svesti
za aveti
što vrebaju iz maglene busije prošlosti
za brod ideala
što plovi po crnoj pučini besmisla
za duha iz boce
po čijem se diktatu sve okrenulo naglavačke
za strah
što odapinje smrtonosnu strelu prema veri
za ljubav
koju propovedaju pastiri vučjih čeljusti
za nesrećnike
koji se dave u bungalovu iskasapljenih nadanja
za urbanu mladež
koja se bogobojažljivo klanja vesnicima smrti
za Orvelove vizije
obistinjene u najgorem košmaru svakodnevice
za idole
i jagnjad poklanu u njihovu slavu
za heroje
koji prodaju sve što je ostalo od otačastva
za rodoljupce
čije bogatstvo premašuje krasotu njihovih salona
za rodomrsce
i baljezgarije izgovorene u ime lažnog altruizma
za bezumnike
što žive na dasci nakalemljene osvete
za poljubac
kojim počinje svaka unapred izgubljena bitka
O PESNIKU
Bogdan Bogdanović je rođen 25. avgusta, 1984. godine u Subotici. Pera se latio 2007. godine. Pesme su mu objavljivane u mnogim časopisima, zbornicima i na portalima. Sa dve pesme zastupljen je u Antologiji srpskih pesnika rođenih u periodu 1946-1996. godine: „Figure u tekstu – gradovi u fokusu“, koju je priredilo UKS (Udruženje književnika Srbije).
Objavio je dve zbirke pesama, „U pustinji cvet“ (2019) i „Tundra“ (2020). Pesme su mu prevođene na mađarski i engleski jezik.
Piše kolumne za portal fanzina Šraf.
Izvor: autor